Jedan od najvecih mitova u koji neki i dan danas bespogovorno veruju je biblijska Nojeva barka. Evo ukratko par reci zasto je citav taj cirkus oko barke nemoguc.
- Prvo, uvek moramo da se zapitamo koliko je to u stvari hriscanski? Koliko je hriscanski pobiti sve ljude na Zemlji, zle, lose, nevine, nerodjenu decu tek rodjenu decu...U svakom slucaju, ovo se moze smatrati lose odradjenim poslom od strane Boga, jer zli ljudi i danas postoje (pogledajmo poslednjih par vekova).
- Sledeci problem je problem vode - odakle tolika voda na Zelji odjednom? Neki kazu da je ta voda bila u atmosferi, u omotacu oko Zemlje koju je stitio od kosmickog zracenja i ostalih pogubnih uticaja svemira, a ne shvataju da bi u tom slucaju na Zemlji vladali uslovi kao u parnom kotlu.
- Sledeca stvar koja razbija mit o globalnoj poplavi je geologija, nazalost kreacionisti ne zele da veruju u to.
- Jedna od glavnih stvari - zivotinje, biljke. Kako je moguce da su opstali? Kako je moguce da mesozderi nisu pojeli ostale? Kako biljojedi nisu prozdrali biljke spremljene za nastavak vrste? Sta cemo sa bakterijama, parazitima, virusima? Drugi deo ovog problema je broj zivotinjskih i biljnih vrsta (pa puta dva) i obezbedjivanje mesta istima u barci. Za ovakav poduhvat bi bila potreban mnogo veci brod od onoga koji he Noje sklepao. Vezano sa ovim - o tolikom broju zivotinja se nikako nije moglo brinuti tih 8 ljudi koliko ih je bilo u barci, osim u slucaju da je dan trajao jedno 700 sati duze.
- Vezano sa onim gore. Sta cemo sa zivotinjama koje zive u specificnim uslovima, jedu specificnu hranu i nista drugo?
- Sledeca stvarcica koja je nejasna je DNK. Tu je stvar prilicno jasna - jednostavno je nemoguce da svi ljudi poticu od ljudi sa barke. Analize upucuju da NISMO rod.
Za kraj jedna "prava" stvar.
Odakle uopste nekom ideja da pise to sto pise (osim prepisivanja Epa o Gilgamesu). Da li je moguce da neko tek tako izmisli katastrofu tih razmera?
Pa, mozda i nije, mozda je postojala lokalna poplava malo vecih razmera, sto se u tadasnjem svetu protumacilo kao ogromna poplava koja je prekrila citav svet. Jedna od mogucih varijanti je topljenje glecera za vreme poslednjeg ledenog doba, koje je prouzrokovalo dizanje nivoa Mediterana, i poplavilo priobalje. Neki cak tvrde da je Crno more nastalo dizanjem Mediterana koji je zbog velikog pritiska nadosle vode probio prirodnu barijeru izmedju ova dva mora. U tom slucaju imamo idealnu podlogu.
Druga varijanta je udar meteora u Atlantik ili Mediteran i izazivanje poveceg cunamija, koji bi zbrisao prvih par stotina metara priobalja. Isti efekat bi imao i zemljotres na pucini, a oba bi se mogla protumaciti kaobozija kazna.
Korisni linkovi:
LINK1
LINK2
LINK3 (delovi knjige "Svet u kome (ne) zivimo", Aleksandar Gorbovski)
Odakle uopste nekom ideja da pise to sto pise (osim prepisivanja Epa o Gilgamesu). Da li je moguce da neko tek tako izmisli katastrofu tih razmera?
Pa, mozda i nije, mozda je postojala lokalna poplava malo vecih razmera, sto se u tadasnjem svetu protumacilo kao ogromna poplava koja je prekrila citav svet. Jedna od mogucih varijanti je topljenje glecera za vreme poslednjeg ledenog doba, koje je prouzrokovalo dizanje nivoa Mediterana, i poplavilo priobalje. Neki cak tvrde da je Crno more nastalo dizanjem Mediterana koji je zbog velikog pritiska nadosle vode probio prirodnu barijeru izmedju ova dva mora. U tom slucaju imamo idealnu podlogu.
Druga varijanta je udar meteora u Atlantik ili Mediteran i izazivanje poveceg cunamija, koji bi zbrisao prvih par stotina metara priobalja. Isti efekat bi imao i zemljotres na pucini, a oba bi se mogla protumaciti kaobozija kazna.
Korisni linkovi:
LINK1
LINK2
LINK3 (delovi knjige "Svet u kome (ne) zivimo", Aleksandar Gorbovski)
1 comment:
Voda koja je bila pod zemljom se podigla, dok je voda koja je ranije bila nad svodom, spustila. Fosilni ostaci, koji su pronadjeni svuda u svetu, potvrdjuju cinjenicu da je u proslosti na zemlji vladala umerena klima, sa obiljem vlage za biljni i zivotinjski svet. Da je potop bio sveopsti potvrdjuje i siroko rasprostiranje sedimentnih naslaga formiranih dejstvom vode. Oko tri cetvrtine, a mozda i veci deo kopnenog dela zemlje, tj. oko 55 miliona kvadratnih milja, ima sedimentni sloj u vidu cvrstog sloja ili neposredno ispod povrsine mekog sloja.
Jeromonah Serafim Rouz
Post a Comment