I, prosao je...

NH je prosisao pored Jupitera, i zaputio se ka dalekom Plutonu...Ovaj prolaz je bio propracen brdom fotografija, izmedju kojih je jedna vrlo zanimljiva slika meseca Io, i erupcije vulkana Tvastar.

Na levoj slici imamo Io slikan kratkom ekspozicijom, kako bi se pokazali objekti i detalji povrsine meseca. Vulkan se vidi kao crna mrlja u gornjem levom delu meseca. Na desnoj slici se vidi polozaj vulkana, tacnije njegova erupcija.
Vise o ovome na LINK

Horizonti FAQ

Q: NH (New Horizons) ide ka Plutonu, zasto ne ostane u njegovoj orbiti i na miru ga proucava?
A: Da bi doputovao u blizinu Plutona u neko dogledno vreme, a ne za samo 9.5 godina, NH mora da se krece jako brzo. Kada bi stigao u blizinu Plutona, morao bi da koci i da smanji svoju brzinu za preko 90% kako bi ostao u orbiti. Za ovaj manevar bi mu trebalo 1000 puta vise goriva nego sto sama letelica moze da ponese.

Q: Zasto je ova misija toliko posebna?
A: Kao prvo ogromna udaljenost. Letelici ce biti potrebno 9.5 godina da stigne na cilj, i to uz pomoc Jupiterove gravitacione pracke. Sva oprema koju nosi morala je da bude vrhunska i u tip top stanju kako bi uopste izdrzala toliko dugo vremena u relativno teskim (hladnim) uslovima. Tu dolazi i do drugog problema, sta ce da napaja tu opremu? NH ce biti vrlo daleko od sunca pa mu solarne celije nece biti od koristi...tu na scenu stupa nuklearna energija, i radioisotope thermoelectric generator

Q: Koju opremu nosi NH?
A: NH nosi gomilu opreme, nekoliko spektrometara, opremu za radio komunikaciju sa zemljom, opticki teleskop, spoljni delovi opreme mogu se videti ovde:

ciklus predavanja: Kosmicka vizija, svemirska istrazivanja 2015 - 2025

Ciklus se sastoji od 4 predavanja, koja se odrzavaju u maloj sali Kolarceve zaduzbine (Studentski trg 5)

Teme predavanja su:

1. ODGONETANJE TAJNE NASTANKA I SUDBINE UNIVERZUMA
Dr Milan Dimitrijević, profesor univerziteta
22. februar - 18 časova

2. GRAVITACIONA SOČIVA: POGLED U ISTORIJU UNIVERZUMA
Dr Predrag Jovanović, istraživač Astronomske opservatorije u Bgd
1. mart - 18 časova

3. VIRTUELNA OPSERVATORIJA
Mr Edi Bon, istraživač Astronomske opservatorije u Bgd
8. mart - 18 časova

4. KVAZARI, KOLAPSARI I CRNE RUPE: PERSPEKTIVE ISTRAŽIVANJA
Dr Luka Popović, naučni savetnik Astronomske opservatorije u Bgd
15. mart - 18 časova

nauka VS astrologija

Rasprave na ovu temu se vode verovotno od trenutka od kada je astronomija ustanovljena kao nauka. Astrolozi uporno pokusavaju da se uguraju u svet nauke, ali nazalost, to im ne ide bas od ruke s ozbirom na ogromne supljine u njihovim teorijama.
Za pocetak, astrologija tumaci podatke dobijene odredjivanjem polozaja planeta i njihovog volsebnog uticaja na ljude. Kazu da ne deluje ni gravitacija, ni elektromagnetna sila, ni bilo koja druga sila poznata covecanstvu (od poznate cetiri). Normalno, astrolozi se brane time da nauka mozda jos uvek nije pronasla tu petu silu koju oni koriste u svojim horoskopima. To je ok stanoviste, ali je malo verovatno. Upravo tu, na samom pocetku, dolazimo do prve stvari koja razdvaja astrologiju od nauke. Dakle, ako ta sila stvarno postoji, i ako ona ima uticaj na zivi svet na planeti, pa zasto se niko od astrologa nije potrudio da prouci tu silu, da utvrdi njen karakter, domet, da izuci njenu prirodu, da je izmeri na neki nacin? Astrologija postoji vekovima, i armije i armije astrologa, umesto da proniknu u sustinu nauke koju praktikuju, jednostavno prelaze preko osnovnih stvari.

Bice jos na ovu temu, za sad par linkova:

Zasto astrologija nije nauka?
Gravitacija VS astrologija
Definitivno o astrologiji

Novi horizonti

"New Horizons" iliti Novi horizonti je misija koja ima zadatak da prikupi podatke iz udaljenih i slabo istrazenih delova Suncevog sistema. Letelica ce proci pored Plutona, Harona (Plutonov satelit), i posetice podrucje Kajperovog pojasa.

Zanimljivo je i to da se u letelici nalazi i deo pepela astronoma Klajd Tomboa koji je 1930. otkrio Pluton.

Letelica ce u narednih par sati biti najbliza Jupiteru, i priblizice mu se brzinom od 75000km/h. Priblizava mu se radi iskoristenja efekta zvanog gravitaciona pracka. Ukratko, gravitacija Jupitera ce toliko ubrzati letelicu da ce put skratiti za 4 godine, pa ce umesto 2019. letelica pristici Pluton 2015. godine. Da bi sve ovo radilo kako treba, letelica mora da "pogodi" prozor velicine oko 800 km. Uzimajuci u obzir da je letelica "ispaljena" sa Zemlje, to je ekvivalentno gadjanju obicne mete iz puske sa par stotina kilometara.

Hrabri mali svemirski brod se trenutno nalazi ovde:

Oblaci na vansolarnoj planeti

Ovih dana naucnici su dosli do vrlo zanimljivog otkrica koje je potvrdilo postojanje oblaka, tj atmosfere, na vansolarnim planetama. Naucnici sa Harvard-Smithsonian su proucavali gasovite dzinove, slicne Jupiteru teleskopom Spitzer i dosli do ovog vrlo zanimljivog otkrica.

LINK